Pa eto, pripreme za Uskrs u domu Pavlićevih su gotove... a onda navečer idemo slaviti Boga u crkvu... pripremali smo se dušom i tijelom... u zajedništvu... ali ipak moram kazati da bit Uskrsa nije u blagdanskoj trpezi... Uskrs moraš doživjeti u duši i srcu... to je ono najdragocjenije, iako me "moderni ljudi" ne razumiju kada im to kažem... Uskrs je u hramu božjem (tvojoj duši), a ne na stolu... stol može i treba biti skromniji, ali duša mora biti najlijepše uređena da u njoj doživiš Uskrs... to je dragocjenost koju mnogi danas ne razumiju... eto, mi na selu, u mom Cerovniku tako činimo... doviđenja, doviđenja, ljubljeni moji... :*