Malčiče, dragi, dobro jutro... kako li si jutros? Dobro sam, patronita, hvala. Smijem li te nešto zamoliti? Da, patronita, reče Malčik umiljavajući se. Znaš, moram ispeći tortu. Potrebne su mi neke sitnice iz dućkasa. Možeš li ti odjuriti na bicikliću po jednu tablu čokolade i jednu bocu limunade? Da, mogu, reče Malčik i ode po svoje čizmice, kapu, kaputić i biciklić. Vratio se začas i ponovi što treba kupiti. Dakle, rekla si da kupim jednu bocu čokolade i jednu tablu limunade. Ljiljana je ostala u čudu. Malčiče dragi, pa ti si tako smiješan. Sve si rekao naopačke. Ali vrlo je smiješno. Čekaj, zapisat ću ti na papirić i kada dođeš u dućkas, daš teti prodavačici taj papirić, ona ti stavi u ruksakić sve što je potrebno i ti joj daš novac. Ok? Da, ok, reče Malčik. I još ću zapisati da si uzmeš najljepšu mačju poslasticu ili neki drugi mačji slatkiš koji ti želiš. Može? Daaa, može, reče Malčik, uzme ruksakić i ode. I pazi kojom stranom ceste voziš biciklić. Hoću, hoću, reče on. Znate, dragi prijatelji i čitatelji bloga, ima jedna bitna stvar u vezi Malčika, ovog malog astralnog stvorenja. On je mačkić od našeg susjeda. Ovdje se udomaćio i više ne želi ići kući. Njegov patron je malo bio ljut zbog toga, ali ja sam rekla ako je njemu ovdje lijepo, tada neka ostane. I Malčik je ostao. Čak ga je i Dalinda prihvatila. Mislili smo da je Malčik curica i taman kada sam mu htjela dati neko ime, tj. nazvati ga Malčika shvatim da je to dečkić. Ok, ništa zato. Zvat ćeš se onda Malčik. I evo Malčika. Jako umiljato mače. Jako pametno. Voli trčanje, šetnje i akrobacije na žici. Ali Dalinda je veteranka u akrobacijama na žici i drveću pa još uči od nje. Zanimljive su te životinjice sa našeg imanja. Još nam samo fali mali beli zec Wilson i priča bi bila potpuna. Psićkić, Dalinda, Likso (Lapsonja), Malčik, Jurin i Josipin psić kojem ne znam ime pa sam ga sama nazvala Riži, koji nam često pravi društvo i eto bremenskih svirača, kako kaže Danica. Da, lijepo je to. Životinje su nevjerojatna stvorenja. Pozdrav iz Zemlje čudesa. 🙌