...ali tu prica jos nije gotova...stigao je jos jedan mali stanovnik u Pavliće,on mi je najmiliji i od Srnkici i Milkici...on je jos mali,kazu...posebno mu se veselim jer volim te zivotinjice...jako...tako su simpaticne i volim kad trube...sad Pavlići ce imati svog malog trubadura...on je jos mali djecak,ali narasti ce on...bas kao i ovaj na slici...on je vec veliki Gospodin Mago...to je moj prijatelj sa mora...ja vidjela sam ga jednog jutra kada sam isla u setnju uz more...cula sam da negdje trubi,ali nisam znala gdje...ja posla sam ga potraziti...i gle,nasla sam ga iza zbunja i borova...bio je svezan i pasao je travu...o,kako sam se radovala...najprije nije htio biti moj prijatelj...ok,prihvatila sam i otisla do njegove prijateljice...ona je sportski konjic...jako je lijepa i njezna bila...bila je u svom koralu,a ja sam je bez icijeg znanja pustila van i nadala se da se njezin gospodar nece jako ljutiti...i nije se ljutio uopce...ja otisla sam brze do auta i ravno u pekarnicu...tamo sam kupila punu vrecicu najlijepsih peciva i odnijela mojim malim prijateljima...kobila je uzivala u pecivima,a Gospodin Mago je ljubomorno gledao i stalno trubio...tada sam otisla i k njemu i rekla mu da nije zasluzio pecivo,ali cu mu ipak pokloniti pecivo...o,kako rado je uzeo pecivo...i tada mi je postao prijatelj...svako jutro i predvecer sam odlazila u taj maslinik blizu obale i nosila im peciva...sprijateljili smo se,a kobilu sam svako jutro odvela u setnju pa onda na pasu...i nitko me nije vidio prvih dana...onda je naisao jednog jutra gospodar od malog trubadura,a ja sam mu se predstavila i rekla da je njegov trubadur sada moj mali prijatelj i da se nadam kako nema nista protiv da mu kao i kobili donosim peciva...naravno,laknulo mu je i bilo mu je drago zbog toga...dozvolio mi je da dolazim kad god pozelim...i tako sam im dolazila svakog jutra prije vrucine i predvecer...i postali su i ostali moji mali cetveronozni prijatelji sa mora...zato sam se obradovala kad sam cula da Šliskovi imaju malog trubadura...toliko je mali da ga mozes na rukama nositi,kaze mi Dario...svima nam je drag...ja jedva cekam da ga vidim... do kraja svijeta volim sto je dosao u selo... Mali trubadur.... a majo moje sjatko trubasto... :)