Malo sam išla do dućkasa po namirnice za mafine sa višnjama. Sto godina ignoriram cukrene stvarčice, ali sada je vrijeme za dva mafina. I tako sretnem ovo malo tužno srdašce. Tužan je i čeka nekog. Bilo mi je žao što mu je srdašce žalosno pa sam ga htjela malo usrećiti i rekla mu da bih ga vrlo rado povela u mali pseći raj u Rijeku, ako nema ništa protiv. Nije imao ništa protiv. Ok, može, rekla sam.
Nema komentara:
Objavi komentar